PUSTOŠENJE ZLATIBORSKE ŠUME IZ UGLA NOVINARA B92

Borova na Zlatiboru sve manje - preuzeto sa web sajta B92

UDRUŽENJE GRAĐANA SAČUVAJMO ZLATIBORSKU ŠUMU ceni trud novinara Predraga Stojkovića i televizije B92 čijim se izveštajem održava publicitet gorućem problemu u vezi sa uništavanjem planski pošumljenih parkovskih površina u centru Zlatibora zarad izgradnje privatnih poslovno-stambenih kompleksa i gradske infrastrukture.

Naročito smo ponosni na ukazanu činjenicu da to što naši predstavnici žive van Zlatibora, ne umanjuje značaj i napore koje ulažemo da bismo sačuvali prirodu i zdravu ekološku sredinu u srcu Zlatibora od nebrige i sebičnih interesa pojedinih opštinara koji od čitavog eko-sistema isključivo vide priliku da napune džepove na protivzakonit način.

Sa druge strane, naši članovi koji žive na Zlatiboru, kao i veliki broj građana koji nas direktno podržavaju, zgroženi obimom uništenja i stepenom korupcije lokalnih vlasti pozivaju na odlučnije suprotstavljanje „gradjevinskoj mafiji“ i hitno vraćanje ekološki bitnih zelenih površina pod status republičke zaštite.

S tim u vezi, prava je šteta što kamere televizije B92 nisu zabeležile raskrčena područja i gradnjom višespratnih objekata devastirano zemljište parkovskog kompleksa, zadocnele opsežne radove na izgradnji kolektora za odvod površinskih otpadnih voda i narušenu ravnotežu eko –sistema usled poremećaja podzemnih vodenih tokova.

Šteta je i što predsedniku opštine kada je prikazivao slike golog Zlatibora od pre pedeset i više godina nije postavljeno pitanje da li se sečom i planiranjem izgradnje u parkovskim zonama opština sada zalaže za vraćanje autentičnog izgleda ove planine.

Najveća šteta, ipak, jeste ona koja je već učinjena necivilizovanim i nezakonitim pustošenjem šume, a koja će biti još i veća ukoliko opštini bude dozvoljeno da raspolaže parkom na dosadašnji način koji obezbeđuje zlokobni plan generalne regulacije, čime je praktično zapečaćena sudbina svih preostalih stabala ove još uvek lepe i važne šumske celine.

Izjava gospodina Stamatovića izrečena u pomenutoj emisiji televizije B92, veoma je zabrinjavajuća jer osim što razvodnjava čitav problem oko pustošenja šume u srcu Zlatibora, ukazuje i na zaprepašćujuće veliki nedostatak poimanja o dalekosežnom značaju ovako važne i retke prirodne celine.

OPŠTINA ČAJETINA REŠENA DA POSEČE ČITAVU PARK ŠUMU NA ZLATIBORU

Nakon što je pod izgovorom prikupljanja sredstava za završetak pravoslavnog hrama na Zlatiboru, opština dozvolila formiranje i prodaju placeva sa pravom gradnje u srcu borove šume, situacija u ovom parku prirode crnja je od najcrnjih prognoza.

Bilans ove kriminalne odluke je potpuno uništenje jedne četvrtine višedecenijske šume sa ukupne parkovske površine. A TO JE TEK POČETAK!

Nezakonito i divljački bezobzirno posečeno je više od 700 (SEDAMSTOTINA) stabala. Borovi su nemilice čupani iz korena, lomljeni udarcima buldožera i bagera,  ili sečeni motornim testerama, a sve to radio je ko je i kako hteo. Reč je o dokumentovanim činjenicama, ali je već i letimičan pogled radoznalog prolaznika dovoljan da bi se potvrdila ova slika strave i užasa.  

Dozvole investitorima izdavane su bez precizne naznake i kontrole broja posečenih stabala, a ovih dana u javnost je izašla i najnovija izjava lokalnog predsednika opštine kojom se ova temeljna eradikacija šumskog pokrivača izjednačava sa „planskim proređivanjem“. U neveštom pokušaju da ovaj bezumni, necivilizovani čin podvedu pod zakonski okvir, opštinari nam ukazuju da je čitav park zapravo građevinsko zemljište.

U kojoj se to civilizovanoj državi predivna PLANSKI posađena park šuma tretira kao građevinsko zemljište? Sugeriše li se to da je park šuma na ovom mestu pre više od šest decenija nikla pukom greškom, pa je sada na delu pravni lek opštine Čajetina i njenog predsednika koji se satire od planskog proređivanja stabala?

Istina je poražavajuća. Nepunih godinu dana nakon što smo ukazali na zastrašujuće brutalan odnos čajetinske opštine spram ove prelepe parkovske celine i razotkrili detalje u vezi sa parcelacijom crkvene zemlje i preprodajom novonastalih parcela sa prenetim pravom gradnje odabranim investitorima koji su doslovno prekopali svaki ar kupljenog parkovskog zemljišta, saznajemo da je opštinarima i nekim crkvenim odbornicima priča oko završetka izgardnje hrama poslužila kao moneta za potkusurivanje, u daleko unosnijem poslu krčmljenja znatno većeg dela ovog šumskog kompleksa koji se, gle čuda, nalazi pod direktnom kontrolom same opštine.

ZAHTEVAMO hitnu reakciju svih nadležnih republičkih institucija spram sledećeg pitanja: u čijem je najboljem interesu da se šuma zasađena pre više od šest decenija, izrasla u predivnu ekološku celinu parkovske prirode, habitat brojnim pticama i  šumskim životinjama od kojih su neke na spisku ugroženih i zaštićenih vrsta na teritoriji Evrope, tretira kao prćija lokalne samouprave i retka prilika za brzo i obilno bogaćenje pojedinaca?

Nastavak - fantomsko rešenje o seči

Iako su nas koliko juče u čajetinskom Odseku za inspekcijske poslove i zaštitu životne sredine uveravali da oni nemaju obavezu da dostavljaju rešenja Šumskoj upravi Zlatibor, a u Šumskoj upravi su nam i tokom vikenda i još jednom rano jutros kazali da ne znaju za najnoviju seču na jednoj od parcela koje je SPC-opština Zlatiborska prodala, rešenje za najnoviju seču je ovog jutra ipak iskrslo!

Dostavljeno je Šumskoj upravi istog datuma kada je izdato (20.02.2013. godine), ako je verovati sumnjivom delovodnom pečatu.

Nakon našeg jučerašnjeg poziva, inspektor za zaštitu životne sredine Opštinske uprave Čajetina jutros je bila u komunikaciji sa Šumskom upravom i izašla je na teren da sačini zapisnik, ali nam je u razgovoru ponovila da ona "izdaje Rešenje u dva primerka podnosiocu zahteva za seču i da ga ne dostavlja Šumskoj upravi, već da to radi vlasnik parcele".

Sa druge strane, u rešenju (potpisanom od strane istog inspektora) jasno je naglašeno da se obeležavanje stabala za seču i njihovo uklanjanje vrši pod stručnim nadzorom Šumske uprave Zlatibor, JP "Srbijašume", Šumsko gazdinstvo Užice.

Takođe, naznačeno je da se rešenje po automatizmu, pored podnosioca zahteva dostavlja i Šumskoj upravi Zlatibor.

Ono što nam uporno tvrde u opštinskom Odseku za inspekcijske poslove i zaštitu životne sredine i ono što je napisano u njihovim sopstvenim rešenjima je u oštroj suprotnosti.

Dakle, šta smo danas naučili?

1. Svako može da seče stabla u svom dvorištu kako i koliko želi, a Šumsku upravu treba da uključi samo ukoliko drvnu masu želi da proda, ali je istovremeno u obavezi da seču i uklanjanje izvrši pod stručnim nadzorom Šumske uprave
2. Šumska uprava ne kreće sa doznačivanjem stabala za seču bez opštinskog rešenja, ali Opština nije u obavezi da im to rešenje dostavi.
3. Inspektor za zaštitu životne sredine veruje da rešenje o seči ne dostavlja Šumskoj upravi , ali im neki opštinski službenik to ipak dostavi jer tako pročita na samom rešenju.

A onda, kada je gotovo 70 stabala posečeno, odjednom se digne frka oko toga što Šumska uprava nema rešenje na osnovu kojeg se vrše doznake, pa se to rešenje brže-bolje ipak nađe. Zašto, ako čovek može da seče kako mu padne na pamet jer je to njegovo dvorište?

Još nam ostaje da sačekamo da se inspektor za zaštitu životne sredine vrati sa terena i obavesti nas da terenskom inspekcijom nisu ustanovljena nikakava prekoračenja.

Seci slobodno, šumara ne čekaj! Osim ako želiš da prodaš drva...

Javljeno nam je da je na još jednoj parceli posečeno je oko 70 stabala crnog bora. Prema prvim nezvaničnim informacijama, iz Šumske uprave Zlatibor saznajemo da njihovi radnici nisu izlazili na teren da doznače stabla za seču.

Međutim, kako nam kažu u Odseku za inspekcijske poslove i zaštitu životne sredine Opštinske uprave Čajetina, oni su 20. februara izdali rešenje kojim se odobrava seča, ali bez navođenja tačnog broja stabala, već samo za "neophodan broj stabala koja ometaju izgradnju objekta". Obaveza opštinskog inspektora za zaštitu životne sredine nije da prebrojava stabla i određuje tačan broj stabala za seču u odnosu na planirani objekat na parceli, njegova obaveza nije ni da tu seču kontroliše, niti da utvrdi da li je posečeno više od dozvoljenog. Šta više, u ovom odseku kažu da, pošto su u pitanju privatne parcele, vlasnici uopšte nisu u obavezi da čekaju na doznačavanje stabala, već je to samo "dobra volja" Srbijašuma kako bi drvna masa mogla da bude puštena u promet.

Dok čekamo da nam dostave papire kojima će pokriti još jednu seču, pitamo se da li će iko reagovati ako se desi da su stabla, ipak, posečena bez doznaka.

Radovi lepo napreduju. Cena? Prava sitnica...

Na jednom od najlepših mesta u naselju Zlatibor i u prelepom ambijentu borove šume niče zlatiborski Hram - projektovan na bregu, tako da čini celinu sa prirodom koja ga okružuje. Međutim, građevinski radovi napredovali su veoma sporo - već dvadesetak godina ova crkva stoji nedovršena. Tolike godine nisu dovoljne da se obezbedi dovoljno sredstava za  izgradnju Hrama.

Zbog toga su crkvene vlasti došle na ideju da svoju zemlju isparcellišu, a parcele daju na prodaju - kako bi prodajom obezbedili finansijska sredsva za izgradnju Hrama. Baš tada, SO Čajetina usvaja Plan generalne regulacije koji maksimalno pojednostavljuje postupak parcelacije/preparcelacije i izdavanja lokacijskih dozvola.

Izjašnjavajući se na ovu temu, predstavnici opštine, tugaljivim pogledima svrdlaju do srca slušaoca dok opravdavaju ovakve ideje i postupke, jer - šta će, Crkva mora nekako da se izgradi. 

I, to bi sa jedne strane i bilo u redu. Samo da nije činjenice da je Crkva formirala 15 (i slovima: petnaest!) parcela veličine 4-6 ari, koje su, sve do jedne, u sred šume! Onda zvaničnici kažu: "Ma, to će samo par borova da se poseče, šta vam je? Samo onoliko koliko je potrebno za vikendicu, kućicu."

Kakva sjajna logika! ... Ili bezočna laž.

Gospodo, da li ste svesni da je 15 (i slovima: petnaest!) parcela naređano jedna do druge i da će i za najmanju "kućicu" biti potrebno da se poseče 70% stabala na svakoj parceli? To je, ugrubo, 50-100 stabala po "kućici", a kada se uračunaju i pristupni putevi, pomoćni objekti itd, između "kućica" ostaje mesta samo za po neki tužni drvored (u najboljem slučaju!), kao uspomena na šumu koja je nekada bila tu. A da ne govorimo o tome koliko verujemo da će se zaista graditi kućice.

Ne možemo, a da se ne zapitamo: Da li je neophodno razoriti celu šumu da bi se dovršila izgradnja Hrama na Zlatiboru?

Za sada su (koliko smo uspeli da doznamo)  prodate svega 2 ili 3 parcele, a radovi na crkvi su najzad oživeli i radi se punom parom. Napreduju odlično, kao što možete da vidite!

I to ne samo na Hramu - gotovo je završena i izgradnja parohijskog doma, pomoćnog objekta za paljenje sveća i javnog toaleta.

Evo još jednog pitanja: Ako samo par prodatih parcela završava ovoliki posao, zbog čega nije formiran manji broj parcela, raspoređenih tako da gradnja na njima ne podrazumeva potpuno krčenje šume?

A onda i: Zašto mora da se proda svih 15 parcela, ako se od prodaje manjeg broja dobije obezbedi dovoljno novca za završetak radova? 

Pošto je ova zamisao zlatiborske Crkve toliko genijalna i očigledno veoma logična i opravdana, po istom principu evo genijalne ideje:  Hajde da isparcelišemo i rasprodamo zeleni pojas kod ušća Save u Dunav, Zvezdarsku i Banjičku šumu, Košutnjak ili Tašmajdan pa da dovršimo izgradnju Hrama Svetog Save!

Zašto ne, kada isto to tako lepo rade na Zlatiboru?

Posečeno trostruko više stabala nego što je odobreno opštinskim rešenjima

Prema rešenjima koje je opština Čajetina izdala u tri navrata na zahtev zlatiborske Srpske pravoslavne crkvene opštine, sa parcele čiji je ova crkvena opština korisnik, odobrava se uklanjanje 70 stabala zarad izgradnje prilaznog puta do novoformiranih parcela i još 30 stabala radi izgradnje parohijskog doma. 

To je ukupno 100 stabala. Ali samo na papiru. U šumi koja je sađena u drvoredima, veoma lako se može proceniti koliko stabala zaista nedostaje na sveže prokopanim putevima kroz šumu. Istina je da je samo za izgradnju prilaznih puteva, posečeno najmanje 250-300 stabala! I to bez dela na kojem se gradi parohijski dom. 

Sa druge strane, za izgradnju stambenih objekata, privrednom društvu „Kalman“ d.o.o, u maju 2011. godine je odobrena seča 15 stabala koja ometaju izgradnju. Stabla na parceli na kojoj se pomenuti stambeni objekti grade su posečena nekoliko godina pre donošenja ovog rešenja. Tom prilikom, drvoseče nisu bile toliko ažurne kao u slučaju uklanjanja stabala sa crkvene parcele, te su za sobom ostavili i panjeve. Prema broju panjeva, tada je posečeno ravno 72 stabla crnog bora, i to onih najstarijih u ovom delu šume – stogodišnjih.

Udruženje građana „Sačuvajmo zlatiborsku šumu“ je ova rešenja, zajedno sa ostalim propratnim materijalom, prosledilo nadležnim organima koji će, nadamo se, utvrditi odgovornost za ovo pustošenje jedine veće šumske celine u centru Zlatibora i ispitati i druge, eventualne manjkavosti izdatih rešenja.

Rešenja možete pogledati ili preuzeti klikom na sledeće linkove:

crkvena opština zlatiborska 1

crkvena opština zlatiborska 2

crkvena opština zlatiborska 3

kalman

Mukla šuma zlatiborska

Mislili su da nikoga nije briga; da nikome nije stalo do vaše i naše divne šume. Ušli su u "ring" da nas nokautiraju u prvoj rundi. Njuškali su vazduh kao šakali čitavih godinu dana gledajući da li će nešto da im se desi što se prave blesavi dok novobeogradski investitor "KALMAN" kasapi najstariju šumu i borove od 20 metara na obodu Šumskog rezervata, u zaleđu nedovršene zlatiborske crkve. 

Nametnuće mu obavezu da zasadi 5 puta više zelenila - važi, zasadio je zid od patuljastih tuja, objekat pejzažne arhitekture, da ogradi svoj privatni posed i zgrade veće od depadansa Hotela Palisad, a nema pojma da će morati da ih zaliva i troši dragocenu vodu kao šeik iz Dubaija, jer borovi vladaju čitavim područjem; stvaraju kiselu sredinu koja pogoduje sopstvenom razvoju i u parku prirode sami brinu o sebi, pa raste i opstaje samo ono što je samoniklo i može da živi u simbiozi. Vrlo brzo posegnuće za sečom preostalih borova jer mu kvare investiciju i nema mesta za garaže i prateći turistički sadržaj. A za to vreme, u naručje šume koja je za sada pošteđena jer još čeka datum svog pogubljenja, panično beže veverice, kune, zečevi i stotine ptica čiji se cvrkut ne čuje. 

Rekli su nam da sve pažljivo prate inspektori preduzeća "Srbijašume", ali zato Republička Uprava za šume Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede pojma nema o veselom čajetinskom društvancu i njihovom projektu "Ćelavi Zlatibor". Mnistarstvo životne sredine dalo im je "zeleno svetlo", ali ne iz prvog puta (o čemu se ne priča) i to za Plan generalne regulacije koji blage veze nema s ovim što oni sada rade.

Ako neko želi da vidi kako će to sve da izgleda, ne mora daleko da ide. Malo dalje, kod autobuske stanice i pijace, pruža se pogled na sumornu, devastiranu pustopoljinu po kojoj vršljaju dvotaktni četvorotočkaši i vašarka zabava šatorskog tipa. Odmah prekoputa, kuća uz kuću i obaveza da sve bude pet puta više ozelenjeno, ali živom ogradom i zidovima zelene boje.

Kažu, ne seče Opština šumu, nego "Srbijašume" (koje, usput, rade isključivo po rešenju Opštine), a oni će samo da grade; ne seku oni, nego malo proređuju, da šuma "prodiše" i to sve po pažljivo osmišljenom planu, a i Vladika Hrizostom je, bogami, dao blagoslov da se šuma seče, crkvena zemlja prodaje i pare odatle namiču za posustalu gradnju hrama. Lepo, nema šta; ne bi oni, nego Episkop navalio. A šta, gospodo, zakon kaže na sve to?

Vuk Brstina