Na jednom od najlepših mesta u naselju Zlatibor i u prelepom ambijentu borove šume niče zlatiborski Hram - projektovan na bregu, tako da čini celinu sa prirodom koja ga okružuje. Međutim, građevinski radovi napredovali su veoma sporo - već dvadesetak godina ova crkva stoji nedovršena. Tolike godine nisu dovoljne da se obezbedi dovoljno sredstava za izgradnju Hrama.
Zbog toga su crkvene vlasti došle na ideju da svoju zemlju isparcellišu, a parcele daju na prodaju - kako bi prodajom obezbedili finansijska sredsva za izgradnju Hrama. Baš tada, SO Čajetina usvaja Plan generalne regulacije koji maksimalno pojednostavljuje postupak parcelacije/preparcelacije i izdavanja lokacijskih dozvola.
Izjašnjavajući se na ovu temu, predstavnici opštine, tugaljivim pogledima svrdlaju do srca slušaoca dok opravdavaju ovakve ideje i postupke, jer - šta će, Crkva mora nekako da se izgradi.
I, to bi sa jedne strane i bilo u redu. Samo da nije činjenice da je Crkva formirala 15 (i slovima: petnaest!) parcela veličine 4-6 ari, koje su, sve do jedne, u sred šume! Onda zvaničnici kažu: "Ma, to će samo par borova da se poseče, šta vam je? Samo onoliko koliko je potrebno za vikendicu, kućicu."
Kakva sjajna logika! ... Ili bezočna laž.
Gospodo, da li ste svesni da je 15 (i slovima: petnaest!) parcela naređano jedna do druge i da će i za najmanju "kućicu" biti potrebno da se poseče 70% stabala na svakoj parceli? To je, ugrubo, 50-100 stabala po "kućici", a kada se uračunaju i pristupni putevi, pomoćni objekti itd, između "kućica" ostaje mesta samo za po neki tužni drvored (u najboljem slučaju!), kao uspomena na šumu koja je nekada bila tu. A da ne govorimo o tome koliko verujemo da će se zaista graditi kućice.
Ne možemo, a da se ne zapitamo: Da li je neophodno razoriti celu šumu da bi se dovršila izgradnja Hrama na Zlatiboru?
Za sada su (koliko smo uspeli da doznamo) prodate svega 2 ili 3 parcele, a radovi na crkvi su najzad oživeli i radi se punom parom. Napreduju odlično, kao što možete da vidite!
I to ne samo na Hramu - gotovo je završena i izgradnja parohijskog doma, pomoćnog objekta za paljenje sveća i javnog toaleta.
Evo još jednog pitanja: Ako samo par prodatih parcela završava ovoliki posao, zbog čega nije formiran manji broj parcela, raspoređenih tako da gradnja na njima ne podrazumeva potpuno krčenje šume?
A onda i: Zašto mora da se proda svih 15 parcela, ako se od prodaje manjeg broja dobije obezbedi dovoljno novca za završetak radova?
Pošto je ova zamisao zlatiborske Crkve toliko genijalna i očigledno veoma logična i opravdana, po istom principu evo genijalne ideje: Hajde da isparcelišemo i rasprodamo zeleni pojas kod ušća Save u Dunav, Zvezdarsku i Banjičku šumu, Košutnjak ili Tašmajdan pa da dovršimo izgradnju Hrama Svetog Save!
Zašto ne, kada isto to tako lepo rade na Zlatiboru?
Нема коментара:
Постави коментар