четвртак, 10. октобар 2013.

PUSTOŠENJE ZLATIBORSKE ŠUME IZ UGLA NOVINARA B92

Borova na Zlatiboru sve manje - preuzeto sa web sajta B92

UDRUŽENJE GRAĐANA SAČUVAJMO ZLATIBORSKU ŠUMU ceni trud novinara Predraga Stojkovića i televizije B92 čijim se izveštajem održava publicitet gorućem problemu u vezi sa uništavanjem planski pošumljenih parkovskih površina u centru Zlatibora zarad izgradnje privatnih poslovno-stambenih kompleksa i gradske infrastrukture.

Naročito smo ponosni na ukazanu činjenicu da to što naši predstavnici žive van Zlatibora, ne umanjuje značaj i napore koje ulažemo da bismo sačuvali prirodu i zdravu ekološku sredinu u srcu Zlatibora od nebrige i sebičnih interesa pojedinih opštinara koji od čitavog eko-sistema isključivo vide priliku da napune džepove na protivzakonit način.

Sa druge strane, naši članovi koji žive na Zlatiboru, kao i veliki broj građana koji nas direktno podržavaju, zgroženi obimom uništenja i stepenom korupcije lokalnih vlasti pozivaju na odlučnije suprotstavljanje „gradjevinskoj mafiji“ i hitno vraćanje ekološki bitnih zelenih površina pod status republičke zaštite.

S tim u vezi, prava je šteta što kamere televizije B92 nisu zabeležile raskrčena područja i gradnjom višespratnih objekata devastirano zemljište parkovskog kompleksa, zadocnele opsežne radove na izgradnji kolektora za odvod površinskih otpadnih voda i narušenu ravnotežu eko –sistema usled poremećaja podzemnih vodenih tokova.

Šteta je i što predsedniku opštine kada je prikazivao slike golog Zlatibora od pre pedeset i više godina nije postavljeno pitanje da li se sečom i planiranjem izgradnje u parkovskim zonama opština sada zalaže za vraćanje autentičnog izgleda ove planine.

Najveća šteta, ipak, jeste ona koja je već učinjena necivilizovanim i nezakonitim pustošenjem šume, a koja će biti još i veća ukoliko opštini bude dozvoljeno da raspolaže parkom na dosadašnji način koji obezbeđuje zlokobni plan generalne regulacije, čime je praktično zapečaćena sudbina svih preostalih stabala ove još uvek lepe i važne šumske celine.

Izjava gospodina Stamatovića izrečena u pomenutoj emisiji televizije B92, veoma je zabrinjavajuća jer osim što razvodnjava čitav problem oko pustošenja šume u srcu Zlatibora, ukazuje i na zaprepašćujuće veliki nedostatak poimanja o dalekosežnom značaju ovako važne i retke prirodne celine.

среда, 09. октобар 2013.

OPŠTINA ČAJETINA REŠENA DA POSEČE ČITAVU PARK ŠUMU NA ZLATIBORU


Nakon što je pod izgovorom prikupljanja sredstava za završetak pravoslavnog hrama na Zlatiboru, opština dozvolila formiranje i prodaju placeva sa pravom gradnje u srcu borove šume, situacija u ovom parku prirode crnja je od najcrnjih prognoza.
Bilans ove kriminalne odluke je potpuno uništenje jedne četvrtine višedecenijske šume sa ukupne parkovske površine. A TO JE TEK POČETAK!
Nezakonito i divljački bezobzirno posečeno je više od 700 (SEDAMSTOTINA) stabala. Borovi su nemilice čupani iz korena, lomljeni udarcima buldožera i bagera,  ili sečeni motornim testerama, a sve to radio je ko je i kako hteo. Reč je o dokumentovanim činjenicama, ali je već i letimičan pogled radoznalog prolaznika dovoljan da bi se potvrdila ova slika strave i užasa.  
Dozvole investitorima izdavane su bez precizne naznake i kontrole broja posečenih stabala, a ovih dana u javnost je izašla i najnovija izjava lokalnog predsednika opštine kojom se ova temeljna eradikacija šumskog pokrivača izjednačava sa „planskim proređivanjem“. U neveštom pokušaju da ovaj bezumni, necivilizovani čin podvedu pod zakonski okvir, opštinari nam ukazuju da je čitav park zapravo građevinsko zemljište.
U kojoj se to civilizovanoj državi predivna PLANSKI posađena park šuma tretira kao građevinsko zemljište? Sugeriše li se to da je park šuma na ovom mestu pre više od šest decenija nikla pukom greškom, pa je sada na delu pravni lek opštine Čajetina i njenog predsednika koji se satire od planskog proređivanja stabala?
Istina je poražavajuća. Nepunih godinu dana nakon što smo ukazali na zastrašujuće brutalan odnos čajetinske opštine spram ove prelepe parkovske celine i razotkrili detalje u vezi sa parcelacijom crkvene zemlje i preprodajom novonastalih parcela sa prenetim pravom gradnje odabranim investitorima koji su doslovno prekopali svaki ar kupljenog parkovskog zemljišta, saznajemo da je opštinarima i nekim crkvenim odbornicima priča oko završetka izgardnje hrama poslužila kao moneta za potkusurivanje, u daleko unosnijem poslu krčmljenja znatno većeg dela ovog šumskog kompleksa koji se, gle čuda, nalazi pod direktnom kontrolom same opštine.
ZAHTEVAMO hitnu reakciju svih nadležnih republičkih institucija spram sledećeg pitanja: u čijem je najboljem interesu da se šuma zasađena pre više od šest decenija, izrasla u predivnu ekološku celinu parkovske prirode, habitat brojnim pticama i  šumskim životinjama od kojih su neke na spisku ugroženih i zaštićenih vrsta na teritoriji Evrope, tretira kao prćija lokalne samouprave i retka prilika za brzo i obilno bogaćenje pojedinaca?

уторак, 12. март 2013.

Nastavak - fantomsko rešenje o seči

Iako su nas koliko juče u čajetinskom Odseku za inspekcijske poslove i zaštitu životne sredine uveravali da oni nemaju obavezu da dostavljaju rešenja Šumskoj upravi Zlatibor, a u Šumskoj upravi su nam i tokom vikenda i još jednom rano jutros kazali da ne znaju za najnoviju seču na jednoj od parcela koje je SPC-opština Zlatiborska prodala, rešenje za najnoviju seču je ovog jutra ipak iskrslo!

Dostavljeno je Šumskoj upravi istog datuma kada je izdato (20.02.2013. godine), ako je verovati sumnjivom delovodnom pečatu.


Nakon našeg jučerašnjeg poziva, inspektor za zaštitu životne sredine Opštinske uprave Čajetina jutros je bila u komunikaciji sa Šumskom upravom i izašla je na teren da sačini zapisnik, ali nam je u razgovoru ponovila da ona "izdaje Rešenje u dva primerka podnosiocu zahteva za seču i da ga ne dostavlja Šumskoj upravi, već da to radi vlasnik parcele".

Sa druge strane, u rešenju (potpisanom od strane istog inspektora) jasno je naglašeno da se obeležavanje stabala za seču i njihovo uklanjanje vrši pod stručnim nadzorom Šumske uprave Zlatibor, JP "Srbijašume", Šumsko gazdinstvo Užice.


Takođe, naznačeno je da se rešenje po automatizmu, pored podnosioca zahteva dostavlja i Šumskoj upravi Zlatibor.

Ono što nam uporno tvrde u opštinskom Odseku za inspekcijske poslove i zaštitu životne sredine i ono što je napisano u njihovim sopstvenim rešenjima je u oštroj suprotnosti.

Dakle, šta smo danas naučili?
  1. Svako može da seče stabla u svom dvorištu kako i koliko želi, a Šumsku upravu treba da uključi samo ukoliko drvnu masu želi da proda, ali je istovremeno u obavezi da seču i uklanjanje izvrši pod stručnim nadzorom Šumske uprave
  2. Šumska uprava ne kreće sa doznačivanjem stabala za seču bez opštinskog rešenja, ali Opština nije u obavezi da im to rešenje dostavi.
  3. Inspektor za zaštitu životne sredine veruje da rešenje o seči ne dostavlja Šumskoj upravi , ali im neki opštinski službenik to ipak dostavi jer tako pročita na samom rešenju.
A onda, kada je gotovo 70 stabala posečeno, odjednom se digne frka oko toga što Šumska uprava nema rešenje na osnovu kojeg se vrše doznake, pa se to rešenje brže-bolje ipak nađe. Zašto, ako čovek može da seče kako mu padne na pamet jer je to njegovo dvorište?

Još nam ostaje da sačekamo da se inspektor za zaštitu životne sredine vrati sa terena i obavesti nas da terenskom inspekcijom nisu ustanovljena nikakava prekoračenja.

понедељак, 11. март 2013.

Seci slobodno, šumara ne čekaj! Osim ako želiš da prodaš drva...

Javljeno nam je da je na još jednoj parceli posečeno je oko 70 stabala crnog bora. Prema prvim nezvaničnim informacijama, iz Šumske uprave Zlatibor saznajemo da njihovi radnici nisu izlazili na teren da doznače stabla za seču.

Međutim, kako nam kažu u Odseku za inspekcijske poslove i zaštitu životne sredine Opštinske uprave Čajetina, oni su 20. februara izdali rešenje kojim se odobrava seča, ali bez navođenja tačnog broja stabala, već samo za "neophodan broj stabala koja ometaju izgradnju objekta". Obaveza opštinskog inspektora za zaštitu životne sredine nije da prebrojava stabla i određuje tačan broj stabala za seču u odnosu na planirani objekat na parceli, njegova obaveza nije ni da tu seču kontroliše, niti da utvrdi da li je posečeno više od dozvoljenog. Šta više, u ovom odseku kažu da, pošto su u pitanju privatne parcele, vlasnici uopšte nisu u obavezi da čekaju na doznačavanje stabala, već je to samo "dobra volja" Srbijašuma kako bi drvna masa mogla da bude puštena u promet.

Dok čekamo da nam dostave papire kojima će pokriti još jednu seču, pitamo se da li će iko reagovati ako se desi da su stabla, ipak, posečena bez doznaka.