Трг Светог Саве 4, 36000 Краљево
Епископ жички Господин Хризостом
Д О П И С
Ми, доленаведени, обраћамо Вам се у вези са
незамисливом намером црквене власти на Златибору да профитира од продаје
земљишта које већ више од пола столећа одолева покушајима различитих грамзивих
интересних група да га претвори у грађевинско, профитабилно земљиште, иако оно представља једину нетакнуту шумску
еко-целину у центру Златибора.
Реч је о земљишту које је, пре више од деценије, нова
општинска власт дала на коришћење цркви ради изградње храма, желећи да се управо
на тај начин овај парк природе трајно заштити под црквеним окриљем.
Истовремено, овај потез говори и о жељи општине да се дистаницира од системског
маргинализовања Српске православне цркве, какво је спроводила ранија власт.
Нажалост,
испоставило се да се Црква, уместо да буде гарант очувања овог јединственог
парка, претвара у главног иницијатора његове девастације. Скупшина општине Чајетина је после
низа година расправа и измена, 8. марта 2012. године, коначно усвојила План
генералне регулације насељеног места Чајетина са насељеним местом Златибор,
којим је знатно проширено грађевинско подручје и градња се напрасно дозвољава и
на парцелама које су одвајкада, али и у првим верзијама Плана планиране као
зелене површине, а све под паролом уређења и очувања еколошког јединства
Златибора.
Наиме, након јавног обећања у вези са завршетком
изградње цркве, које је изречено на Ускршњој литургији у златиборском Храму
Светог Преображења Господњег, на видело је изашао план о продаји парцела
црквеног земљишта. Убрзо смо постали очевици примене овог плана: у пратњи
агента (овлашћеног од стране цркве?), парцеле су обилазили потенцијални купци,
заинтересовани за изградњу објеката, која свакако подразумева обимну сечу и
уништење седамдесетогодишње борове шуме.
У директном контакту, они су отворено говорили о разлогу свог доласка,
као и о детаљима понуде за земљиште, иако
је црквена земљишна парцела, према Плану генералне регулације (бр. катастарске
парцеле 4574) и даље јединствена и неиспарцелисана.
Управо је бивши шеф одсека за урбанизам у општини
Чајетина, још 2007. године објаснио „да
је најужи центар планине углавном попуњен, па у њему не постоје услови за
индивидуалну стамбену градњу, већ само за преуређивање постојећег.“ Чак и
да је Планом регулације статус земљишта промењен, тешко је замислити да црква
као једини корисник овог земљишта, може да дозволи његову комерцијализацију.
Како у вези са овим случајем намеравамо да информишемо
и мобилишемо ширу јавност, надлежне институције и релевантне организације
цивилног друштва, најпре бисмо желели да чујемо Ваш став.
Ове нечувене намере о препарцелизацији и изградњи нових објеката на шумовитом земљишту
представљају грубо игнорисање Концепта
зеленила у планском подручју који је заснован
на максималном вредновању постојећих површина и повећању оптималне шумовитости
и који је одређен Просторним планом
општине Чајетина Републичке агенције за просторно планирање.
Да ли се уређење зелених површина
спроводи изградњом туристичких објеката и сечом шуме која је пре седамдесетак
година плански сађена према плану пошумљавања Златибора, није питање за Вас, али будући да се црквене
власти на Златибору спремају управо на овај корак и постају иницијатор парцелизације и
понуђач земљишта, молимо Вас да нам, као одговорна инстанца по овом питању, а у
складу са напред наведеним, одговорите на следећа питања:
1.
Какав је Ваш став у вези са намером Парохије златиборске да испарцелише и
прода своју земљу?
2.
Да ли је продаја црквеног земљишта јединствени став Цркве или одлука појединачних
парохија?
3. Да ли овако спорне одлуке
постају пракса црквених парохија и да ли су надлежне епархије спремне да их својим
угледом бране када изађу на видело?
Сматрамо да је Црква у могућности да сопственим примером укаже на важност издизања изнад грамзивости,
похлепе и чисто материјалних интереса, не подлежући притисцима различитих
интересних група и појединаца.
С поштовањем,
ИМЕНА ПОЗНАТА АДМИНИСТРАТОРУ
Нема коментара:
Постави коментар