Mislili su da nikoga nije briga; da nikome nije stalo do vaše i naše divne šume. Ušli su u "ring" da nas nokautiraju u prvoj rundi. Njuškali su vazduh kao šakali čitavih godinu dana gledajući da li će nešto da im se desi što se prave blesavi dok novobeogradski investitor "KALMAN" kasapi najstariju šumu i borove od 20 metara na obodu Šumskog rezervata, u zaleđu nedovršene zlatiborske crkve.
Nametnuće mu obavezu da zasadi 5 puta više zelenila - važi, zasadio je zid od patuljastih tuja, objekat pejzažne arhitekture, da ogradi svoj privatni posed i zgrade veće od depadansa Hotela Palisad, a nema pojma da će morati da ih zaliva i troši dragocenu vodu kao šeik iz Dubaija, jer borovi vladaju čitavim područjem; stvaraju kiselu sredinu koja pogoduje sopstvenom razvoju i u parku prirode sami brinu o sebi, pa raste i opstaje samo ono što je samoniklo i može da živi u simbiozi. Vrlo brzo posegnuće za sečom preostalih borova jer mu kvare investiciju i nema mesta za garaže i prateći turistički sadržaj. A za to vreme, u naručje šume koja je za sada pošteđena jer još čeka datum svog pogubljenja, panično beže veverice, kune, zečevi i stotine ptica čiji se cvrkut ne čuje.
Rekli su nam da sve pažljivo prate inspektori preduzeća "Srbijašume", ali zato Republička Uprava za šume Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede pojma nema o veselom čajetinskom društvancu i njihovom projektu "Ćelavi Zlatibor". Mnistarstvo životne sredine dalo im je "zeleno svetlo", ali ne iz prvog puta (o čemu se ne priča) i to za Plan generalne regulacije koji blage veze nema s ovim što oni sada rade.
Ako neko želi da vidi kako će to sve da izgleda, ne mora daleko da ide. Malo dalje, kod autobuske stanice i pijace, pruža se pogled na sumornu, devastiranu pustopoljinu po kojoj vršljaju dvotaktni četvorotočkaši i vašarka zabava šatorskog tipa. Odmah prekoputa, kuća uz kuću i obaveza da sve bude pet puta više ozelenjeno, ali živom ogradom i zidovima zelene boje.
Kažu, ne seče Opština šumu, nego "Srbijašume" (koje, usput, rade isključivo po rešenju Opštine), a oni će samo da grade; ne seku oni, nego malo proređuju, da šuma "prodiše" i to sve po pažljivo osmišljenom planu, a i Vladika Hrizostom je, bogami, dao blagoslov da se šuma seče, crkvena zemlja prodaje i pare odatle namiču za posustalu gradnju hrama. Lepo, nema šta; ne bi oni, nego Episkop navalio. A šta, gospodo, zakon kaže na sve to?
Vuk Brstina
